Kандидат за главног директора ХРТ-а уређивао лист који је објављивао спискове Срба и неподобних Хрвата у рату

Један од озбиљнијих кандидата за главног директора Хрватске радио-телевизије Дражен Рајковић раних деведесетих година уређивао је одавно угашени, али трајно злогласни Слободни тједник, пише Index.hr.

Kако наводе, реч је о листу који је у јеку рата објављивао вулгарну ратну пропаганду и спискове Срба и неподобних Хрвата, настањених на територији под контролом легалних хрватских власти, називајући их сарадницима окупатора, KОС-овцима или једноставно четницима.

У том ратном периоду су такве листе у најблажем случају озбиљно загорчавале животе жртава, а у драстичнијим примерима директно водиле у смрт.

„СТ је оштрио сечива, а методе егзекуције демократски препуштао огорченим грађанима. Kад вам у јавност изађу име, презиме и адреса уз назнаку да сте четник или, суптилније, сарадник окупатора, остаје вам тек да се препусте чекању. Или бежању”, пише Index.hr.

Рајковић је у Слободном тједнику био на различитим уредничким позицијама, дванаест бројева је одрадио као главни уредник, био је заменик главног уредника и помоћник, а радио је и као одговорни уредник, док је Роберт Паулетић био главни уредник, у лето 1991. године, кад је СТ објавио списак с десетак имена људи које су назвали “клубом пријатеља четника” у Дубровнику.

Index.hr подсећа да је неколико недеља касније, више маскираних мушкараца бануло је код једног с листе. Млатили су га и демолирали му кућу. Починиоци никад нису пронађени као ни они који су му по објави текста телефонски претили смрћу. У двориште су му убачене две бомбе, у бродицу постављен ТНТ, аутомобил му је пронађен у туђој гаражи. Против њега су подношене су кривичне пријаве, а све то се догађало, како је пре неколико година говорио новинару Новости Хрвоју Шимичевићу, због тога што је српске националности.

Index.hr подсећа и на списак наводних осјечких KОС-оваца, који је Слободни тједник објавио у септембру 1991. године, а који је резултовао самоубиством оца једног од њих – несрећни човек није знао да му је син, иначе официр ЈНА, у том часу био у војном затвору, јер су надређени открили да жели да пребегне на хрватску страну.

Паулетић и Рајковић били су у Осијеку кад је СТ измислио атентат на Бранимира Главаша. Објављена је и фотографија мртвог наводног атентатора, али убијени човек није имао никакве везе с атентатом, био је један од цивила, осјечких Срба, одведених без разлога из куће. У гаражи, недалеко од Главашеве канцеларије, скончао је у грозним мукама након што га је припадник Хрватске војске натерао да попије акумулаторску киселину.

Kако наводи Index.hr, Рајковић и Паулетић су сведочили на суђењу Главашу. Говорили су да су у Осијек стигли трагајући за контактима који би им омогућили да направе репортажу из окупираног Вуковара.

Двадесетак минута су разговарали с Главашем о стању на ратишту, а на питање тужиоца зашто су баш одабрали Главаша, Рајковић је објаснио да је он био “отворен према новинарима”.

Извор: РАДИО ДУНАВ